NIKADA NE ZABORAVI GENOCID I HOLOKAUST U BOSNI I SREBRENICI

VRAŽIĆANI CIJELOG SVIJETA

26.10.2018.

MIMBERA - VRIJEME I MOGUĆNOSTI



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَمَا تِلْكَ بِيَمِينِكَ يَا مُوسَىٰ
قَالَ هِيَ عَصَايَ أَتَوَكَّأُ عَلَيْهَا وَأَهُشُّ بِهَا عَلَىٰ غَنَمِي وَلِيَ فِيهَا مَآرِبُ أُخْرَىٰ
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu što mi je darovao vrijeme da ga po svojoj želji koristim. Hvala Bogu Dragom što mi daje mogućnost da mu svakodnevno ibadet činim i zahvalim na svim pruženim mogućnostima.
 Salavat i selam na Ahmeda, Mustafu, Muhammeda, Njegova miljenika i zadnjeg Poslanika. Salavat i selam na Poslanikovu časnu porodicu, vrle ashabe i sljedbenike s kraja na kraj svijeta, od hidžre do kijameta i ponovnog proživljenja i ustajanja.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 17. saffer 1440. ili 26. oktobar 2018. godine. Ovo je 7. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Bogu Dragom hvala', a današnja je, ,Vrijeme i mogućnosti.'
Poštovana braćo i sestre.
 Uzvišeni Allah kaže u Kur’anu: ,,A šta ti je to u desnoj ruci o Musa? Ovo je moj štap – odgovori on – kojim se poštapam i kojim lišće ovcama svojim skidam, a služi mi i za druge potrebe.” (Ta ha: 17,18)
Uzvišeni Allah je svakom čovjeku darovao šanse i  mogućnosti u životnom vremenu. Prilike su prijatna iznenađenja koja se iznenada ukazuju. Vozimo auto pa ugledamo lijep perivoj, imamo mogućnost stati, možemo izaći i razgledati, prošetati i odmoriti se ili jednostavno nastaviti dalje.
 Primjera lijepih mogućnost kao i propuštenih prilika ima puno, prisjetimo se podizanja vlastite djece. Jrdan poznati profesor psihijatrije tvrdi, Adolescencija nije, „divljanje hormona“, poremećenost ili nervoza, već ključni period remodelovanja mozga u kome se razvijaju najvažnije osobine ličnosti potrebne za zdrav, sretan i uspješan budući život.
 Najvažnija je u tom periodu razgovor sa djecom, strpljivost roditelja i davanje mogućnosti da se zajednički pronađu rješenja. Svađa zbog posljednjeg uštipka.
Plač, jer se nema šta obući pola sata prije odlaska u školu. Rečenica: ,,Ja sam jedina koja to mora... jedini koji ne smijem..." Tinejdžerske ,,mušice" koje roditeljima zagorčavaju život?  Ili važne prilike da se uključimo, da slušamo i pomognemo svojoj djeci da se razviju?
 Drugi učenjak razotkriva probleme koji utiču na roditelje i njihove tinejdžere u tim godinama odrastanja koje su često haotične. On roditeljima pokazuje kako treba iskoristiti nabrojene mogućnosti da prodube komunikaciju, nauče i rastu zajedno sa svojim tinejdžerima.
 Kad mladi odrastu ili se prestanu školovati, društvo (država) pravovremeno treba pomoći mladima, na vrijeme im omogućiti da se zaposle ili zabave korisnim projektima. Bolje je mladima dati mogućnost da se bave sportom, učenjem, i svakovrsnom nadogradnjom, nego ih prepustiti u kandže droge i alkohola. Ako država na vrijeme ne pruži mogućnost mladima oni će vremenom postati breme toj istoj državi kroz svakovrsnu destrukciju, vandalizam i vršnjačko nasilje, pa će opteretiti na kraju budžet i zdravstveni sistem, kroz liječenje i odvikavanje.
 Društvo treba na vrijeme olakšati i dati mogućnost zaposlenim i nezaposlenim građanima da štede i da na lahak, human, poticajan i jednostavan način riješe svoje stambeno pitanje. Stambena štednja treba biti poticaj i nada svakom građaninu da dođe do svog doma. Društvo je dužno da nađe načina da ljudi budu sretni i zadovoljni.
 Pet sati sedmično provedenih sa samim sobom navodno utječe na naš razvoj, čuveni profesor ukazuje da je čitanje jedna od najvažnijih radnji, koja je ujedno i zajednička svim uspješnim ljudima. Bilo da je riječ o čitanju knjige ili časopisa, čitanje puno utiče na razvoj našeg mozga, ne samo u sadašnjosti, nego je ujedno i zalog za uspjeh u budućnosti.
 Recesija- gubitak posla, vrijeme panike ili prilika. Živimo u vremenu ,,velike informisanosti.'Kada svakodnevno gledamo i slušamo vijesti imamo osjećaj da smo jaki i da sve znamo. Ipak ne nasijedajmo svemu što čujemo pa da postanemo depresivni. Snaga je u nama. Svako od nas ima moć. Zapravo, toliko smo moćni, da kad nešto kažemo da možemo, možemo, a ako kažemo da ne možemo, onda zbilja ne možemo. Na nama je da nešto promijenimo, tako da donesemo drugačije odluke. Ako smo do sada nešto ostvarili, možemo to i nadgraditi i promijeniti. Stoga počnimo stvarati vlastitu stvarnost a ne živimo u onoj, koju nam drugi serviraju.  Imajmo na umu da kad se jedna vrata zatvore, druga, veća i važnija će se otvoriti.
 Svako od nas je važan činilac u vremenu i ima mogućnost da nešto promijeni, doprinese i ostavi iza sebe. Ne trebamo se letargijski vraćati u prošlost i ponavljati kako nam je nekad (lijepo) bilo a ovu sadašnjost samo nijemo posmatramo i govorimo ,,ja tu ništa ne mogu učiniti ,niti promijeniti.'' Mogućnosti svako ima. S tim u vezi je rahmetli Alija Izetbegović, još davne 1971. godine, zapisao jednu sjajnu misao: ”…danas je korisnije popraviti dotrajali krov skromne džamije u svojoj mahali nego znati nabrojati sve veleljepne džamije što ih sagradiše naši davni preci.”
Dova
 Molim Te Uzvišeni Bože, daruj mi svijest o vrijednosti darovanog vremena i pruži mi mogućnost da vrijeme pravilno iskoristim. Amin!
 Milostivi Allahu, daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Neka nam srca ustrepte na džumi namazu. Zavolimo svoju islamsku zajednicu. Amin!


ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura:Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari,Mujo Slatina,(M.K.),Danijel Sigel- Centra „Mozak tinejdžera“,Paul Tripp.,Michael Simmons.


Nijaz Salkić

19.10.2018.

MIMBERA - BOGU DRAGOM HVALA


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَاللَّهُ أَخْرَجَكُم مِّن بُطُونِ أُمَّهَاتِكُمْ لَا تَعْلَمُونَ شَيْئًا وَجَعَلَ لَكُمُ السَّمْعَ وَالْأَبْصَارَ وَالْأَفْئِدَةَ 
لَعَلَّكُمْ تَشْكُرُونَ
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Uzvišenom, kada umoran liježem i hvala Mu kad odmoran ustajem. Hvala Mu kad ožednim pa se napijem i kad ogladnim pa glad utažim. Hvala Bogu Dragom kad umoran sjednem i kad odmoran ustanem. Hvala Allahu kad oči umorne u prirodi odmorim i hvala Mu kada iščitavajući Kur'ani kerim svoj um zaposlim.
 Salavat i selam na Ahmeda, Mustafu, Muhammeda, Njegova miljenika i zadnjeg Poslanika. Salavat i selam na Poslanikovu časnu porodicu, vrle ashabe i sljedbenike s kraja na kraj svijeta, od hidžre do kijameta i ponovnog proživljenja i ustajanja.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 10. saffer 1440. ili 19. oktobar 2018. godine. Ovo je 6. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Krećem od sebe', a današnja je, ,Bogu Dragom hvala.'
Poštovana braćo i sestre.
 Uzvišeni Allah kaže u Kur’anu: ,,Allah vas iz trbuha majki vaših izvodi i vi ništa ne znate, i stvara vam sluh, i vid, i srca, da budete zahvalni.” (En-Nahl, 78)
 Naučnici tvrde da je čovjek na početku, veličine desetohiljaditi dio milimetra, i vidljiv tek pod mikroskopom, a kad odraste često preuveličava i zloupotrbljava svoju moć i položaj.
 Zato se  zahvaljujem Uzvišenom Allahu na svakom trenutku, sahatu i danu, na uzdahu i izdihljaju, na treptaju oka, otkucaju srca, osluškivanju daha i treptaju lahora, blagog ljetnjeg vjetrića. Zahvaljujem majci što me u trbuhu nosila i u mukama na svijet donijela, i dok sam bio mali, ona me odgajala, strpljivo hranila i u svijet poslala. Zahvaljujem se ocu što me halal zaradom hranio, odjeću kupovao, školovao i u svijet uspravnog poslao.
 Aiša, r.a., je kazala: „Nema nijednog čovjeka koji može popiti čašu vode, pa ona uđe u njegovo tijelo i izađe iz njega bez ikakvih problema i poteškoća, da nije dužan zahvaliti Uzvišenom Allahu.“
Prenosi se od Ebu Hurejre, r.a., da je čuo Poslanika, a.s., kako priča:
,,Allah, dž.š., htio je iskušati trojicu ljudi od Izraelćana, od kojih je jedan bio gubavac, drugi bez kose, a treći slijep, pa im je poslao jednog meleka.
Melek je došao gubavcu i upitao ga: ,Šta bi ti najviše želio?’ ,Najviše bih želio imati lijepu boju i lijepu kožu, i da se oslobodim ovoga od čega se svijet zgražava na mene.’ – odgovori on. Melek pređe rukom preko njegova tijela, te sva guba spade i dobi lijepu boju kože. Zatim ga melek upita: ,A koji ti je imetak najdraži?’ ,Deve. (ili krave – prenosilac hadisa je u sumnji šta je rekao)’ – reče on. Allah mu tada dade jednu lijepu devu koja je u stomaku nosila mladunče, a melek mu reče: ,Allah ti dao berićeta u njoj.’
 Zatim je melek došao onome bez kose i upitao ga: ,Šta bi ti najviše volio?’ ,Lijepu kosu, i da se oslobodim ovog od čega se svijet zgražava na mene.’ – odgovori on. Melek ga pomilova po glavi, te ga bolest prođe i dobi lijepu kosu. Melek ga upita: ,A koji bi imetak najviše volio?’ ,Krave.’ – odgovori on. Allah mu tada dade jednu lijepu steonu kravu, a melek mu reče: ,Allah ti dao berićeta u njoj.’
 Zatim melek dođe slijepcu i reče mu: ,Šta bi ti najviše želio imati?’ ,Da mi Allah vrati moj vid, kako bih ljude mogao gledati’ – odgovori on. Melek ga pomilova po očima i Allah mu vrati vid, zatim ga upita: ,A koji bi imetak najviše volio?’ ,Ovce’ -odgovori on. Allah mu dade jednu ovcu.
 U sve trojice se imetak plodio i množio, pa je bivši gubavac imao punu dolinu deva, bivši ćelavac punu dolinu krava, a bivši slijepac punu dolinu ovaca.
 Zatim melek dođe gubavcu u njegovom bivšem liku i obliku te mu reče: ,Ja sam čovjek bijednik, ostao sam  odsječen na svome putovanju, i niko mi nije u stanju danas pomoći osim Allaha, pa onda ti. Zato te molim, Onim koji ti je dao tako lijepu boju i lijepu kožu, i toliki imetak, da mi daš jednu devu, kako bih mogao nastaviti put.’ On mu na to reče: ,Obaveze i izdaci su mnogobrojni.’ Melek mu reče: ,Kao da te ja odnekud znam, da ti nisi bio onaj gubavac što se svijet zgražavao na njegov izgled i bijedu, pa ti je Allah podario (zdravlje i bogastvo)?’ On mu tada odgovori: ,Naprotiv, ja sam ovo naslijedio od svojih predaka.’ Melek mu tada reče: ,Ako si mi slagao, neka te Allah povrati u stanje u  kojem si bio.’
Zatim je melek došao ćelavcu u njegovom prijašnjem liku i obliku i rekao mu kao što je rekao gubavcu, a ovaj mu uzvratio kao i prvi. Melek mu reče: ,Ako si mi slagao, neka te Allah vrati u ono stanje u kom si bio.’
 Zatim je došao slijepcu u njegovom prijašnjem liku i obliku, i rekao mu: ‘Ja sam siromašan čovjek, ostao sam uskraćen na svom putovanju, i niko mi nije u stanju danas pomoći osim Allaha, pa onda ti. Zato te molim Onim koji ti je  podario vid da mi daš jednu ovcu, kako bi se njom pomogao na svome putu.’ On mu odgovori: ‘Ja sam bio slijep, pa mi je Allah, dž.š., povratio vid, uzmi koliko hoćeš, a ostavi koliko hoćeš. Tako mi Allaha, danas ti neću ništa zabraniti da uzmeš, radi Moćnog i Velikog Allaha.’ Melek mu tada reče: ‘Zadrži sav svoj imetak, vi ste bili samo iskušani. Allah je zadovoljan sa tobom, a rasrdio se na tvoja dva druga..'” (Buharija i Muslim)
 Hvala Uzvišenom Allahu na pravom putu i na vjeri islamu. Bogu Dragom hvala što namaz klanjam i što sam svjestan da namaz ne klanja samo nezahvalni musliman. Hvala Allahu koji je rekao u Kur'anu: ,,Mi smo ti doista mnogo dobra dali, pa klanjaj Gospodaru svome…''
 Hvala Bogu Dragom što mi je omogućio da se rodim, a mogao je odrediti da se nikada ne rodim! Hvala Allahu koji mi je dao hranu, a mogao je ne dati, pa da kao dijete umrem od gladi kao što umiru mnoga djeca u siromašnom svijetu! Bogu Dragom hvala, Koji mi dade odjeću, a mogao je ne dati, pa da hodam ulicama oskudno odjeven, kao što prosjaci hodaju! Hvala Allahu što mi dao krov nad glavom, a mogao je da mi odredi da spavam na ulici, kao što mnogi danas spavaju širom siromašnog svijeta! Bogu Dragom hvala što živim u bezbjednom svijetu i okruženju a mogao je dati da živim  u ratnoj zoni gdje se krv lije i bez ikakve krivice umire!   
Hvala Allahu da mi je dao spoznaju da naučim 7 zapovijedi
- hvala Allahu dž.š. na svemu,
- Allah nas najviše voli, pazi, štiti i oprašta,
- sva snaga je u Allaha i On će ispraviti svaku nepravdu na Sudnjem danu,
- samo se klanjamo Njemu Jednom,
- samo se na Njega oslanjamo u dunjalučkim poslovima,
- molimo Ga da nas u svemu uputi na Pravi put i
- molimo Ga da nas sačuva skretanja sa Pravog puta, naročito da nas sačuva zablude i oholosti!
 I za kraj, priča da je nekada postojao neki kralj koji se razbolio. Njegova bolest se sastojala u tome da je imao potrebu za molom nuždom, ali nikako je nije mogao obaviti. Kralj zvao sve doktore i liječnike koje je poznavao, ali nije bilo uspjeha. Tada mu neko reče za nekog starca koji je živio sam na kraju kraljevstva. Posla kralj po njega, a kada ga dovedše, upita ga: ,,Da li me možeš izliječiti?” Starac odgovori: ,,Da, ali ja ću te izliječiti samo pod uslovom da mi daš svo svoje bogatsvo.” Pošto kralj nije mogao više bolove trpiti pristade na starčev uvjet. Nakon nekog vremena kralj je bio izliječen. A onda kao što su se i dogovorili kralj pozva starca da mu preda njegovu nagradu. Starac dođe pred kralj i reče: ,,Časni kralju ja ne želim ništa od tvog bogatsva. Samo sam Vam želio dokazati da svo Vaše bogatsvo i kraljevstvo ne vrijede ni koliko blagodat jednog obavaljanja male nužde.”
 Bogu Dragom hvala na spoznaji, da je zahvalnost Allahu na blagodati bogatstva koje mi je dao, da ga dijelim u hajr svrhe. Hvala Allahu na početku i na kraju, na blagodatima zdravlja, života, nafake, berićeta, slobode, sreće, imetka, zaposlenja, kretanja, spavanja, hodanja i ljudskog dostojanstva.
Dova
 Molimo te, o Allahu, o Milostivi, da nas Svojom milošću, blagošću i dobrotom učiniš Tebi zahvalnim robovima. Amin!
 Milostivi Allahu, daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Neka nam srca ustrepte na džumi namazu. Zavolimo svoju islamsku zajednicu. Amin!


ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura:Tefsir ibni Kesir, Sahihul B
12.10.2018.

MIMBERA - KREĆEM OD SEBE


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَلَا تَقْفُ مَا لَيْسَ لَكَ بِهِ عِلْمٌ
إِنَّ السَّمْعَ وَالْبَصَرَ وَالْفُؤَادَ كُلُّ أُولَٰئِكَ كَانَ عَنْهُ مَسْئُولًا
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu dž.š., Gospodaru svih svjetova. Donesimo salavat i selam na posljednjeg Allahovog poslanika i miljenika Muhammeda s.a.v.s., na njegove ashabe, porodicu i na sve koji su živjše na dunjaluku i sa njega odoše sa vjerom u srcu.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 03. saffer 1440. ili 12. oktobar 2018. godine. Ovo je 5. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Novi početak', a današnja je, ,Krećem od sebe.'
Poštovana braćo i sestre.
 Allah dž.š. kaže: ,,Ne povodi se za onim što ne znaš! I sluh, i vid, i razum, za sve to će se, zaista, odgovarati. (El-Isra,36)
 Kada posmatram, gledam iz svoje perspektive, iz svog ugla. Svjestan sam da je to samo moj način viđenja.  Vjerujem da postoji bar još jedna slika onoga što trenutno gledam. Jer viđenje nečega ne mora biti jednodimenzionalno. Kad god se zadubim u gledanje nekoga ili nečega, lijepo je da bar nakratko sebe pogledam u ogledalu, jer je imenica ogledalo proizašla iz glagola gledati i razgledati.
 Kada mjerim i vrednujem, krećem od sebe. Vjerujem da je najbolje i najpravednije da dobijem ono što mi pripada tačno u gram u milimetar, u centilitar, u cent i u fening, za svaku izgovorenu riječ, za uloženi trud na ispitu, za kap znoja na poslu, za trud u kući i u društvu.  Nikako se ne osjećam dobro ako sam svjestan da me je neko zakinuo, prevario ili oštetio u mom trudu, poslu i u mojim pravima.
 Kada očekujem nešto od nekoga, krećem od sebe. Upitam se, šta sam to zadnji i predzadnji put nešto nekome obećao ili mu makar u šali naznačio, da ću mu učiniti ili želju ispuniti. Obećanje je dug a dug je obaveza. Pitam se ponekad zašto mi se ovaj ne javlja, onaj ne dolazi i zašto me neko zaobilazi. Možda sam previše obećavao a malo obećanog ispunio. Prisjetit ću se, kakav je to osjećaj kada sretnem nekog ko mi je obećavao kule i gradove a nije mi ih bar na razglednici pokazao.  
 Kada razgovaram s ljudima, krećem od sebe. Neka to ne bude kao u onoj dječijoj igri u kojoj sam ja broj jedan u stvarima kada treba dijeliti, pomagati, činiti dobro, predvoditi i na put dobra upućivati. Neka ja budem nula a drugi neka bude broj jedan a onaj do njega dva, tri u značenju vrednovanja drugoga, u neprecjenjivanju sebe. Ako budem uvijek sebe vrednovao kao prvog, glavnog, važnog, posebnog, a onog do sebe i one oko sebe kao druge, drugorazredne i manje bitne, onda ću vremenom ljude odbiti od sebe. Zbilja ću vremenom biti jedana ali u značenju da ću ostati sam i živjeti kao samotnjak.
 Kada pričam o drugom, krećem od sebe. Neka moja priča bude sila pozitivna, dobra, konstruktivna i korisna. Trebam biti svjestan da su riječi poput prašine na vjetru, vjetar prašinu raznese na sve strane. Govoriću o drugima ono što je istina i priču koju smijem reći i ponoviti pred svakim čovjekom. Svjestan sam da se riječi snimaju i govor prati.  Svaki čovjek ima uza se dva časna pisara, meleka koji bilježe govor i razgovor. Krećem od sebe, ako mi je u nečijem društvu lijepo i ne bojim se svog sagovornika, znači da je to prava osoba. Neka i ja budem u društvu prava osoba.
 Kada poštujem i cijenim nekoga, krećem od sebe. Neka poštovanje bude odraz moga srca i promišljanje mog razuma. Ako je u pitanju supruga, znam da je to biće koje mi pomaže na mom životnom putu. Cijeniću je i zato što mi odgaja djecu, zato je neću ponižavati i vrijeđati. Ako je to komšija, znam da je komšija nekad preči i od brata, paziću uvijek da ga ne povrijedim, neću ga iskoristiti kad sam u nevolji a zaobići ga u veselju kad ženim sina ili udajem kćerku. Krećem od sebe, kako bih se ja osjećao da me neko tako ponizi i uvrijedi.
 Kada radim na poslu ili obavljam odgovorne ili općekorisne poslove, krećem od sebe. Neka posao od kojeg hranim sebe i svoju porodicu bude krajnje odgovoran i učinkovit. Ako moj posao posao traje 8, 10 ili više sati i plaćen je u tom obimu, neka i traje toliko sati. Važno je da sam svjestan i da znam da je halal para samo ona koju sam pošteno zaradio. Ima načina da u firmi ili na poslu, skratim svoje radno vrijeme, ne odradim posao do kraja, ili obavim posao na ,svoj' način. Na radnom mjestu krećem od sebe, kako bi bilo da meni neko, pri gradnji kuće, renoviranju stana, u kancelariji ili na šalteru nešto tako uradi ili prikrati moje ljudsko i građansko pravo.
 Vrlo je važno uvijek kretati od sebe. Principijelnim osobama se dive ljudi. Tamo gdje žive ljudi koji sve mjere i vrednuju po sistemu ,nemoj drugom što ne bi tebi da se učini',  jesu danas najnapredniji. ,Mudar čovjek ne kaže sve što misli, ali misli sve što kaže.'
 Dova
 Gospodaru, podari mi iskrenost i učini da svaka moj riječ i svako moje djelo bude samo radi Tebe i približavanja Tebi, a sačuvaj me ružnih riječi i loših djela! Amin!
 Milostivi Allahu, daj nam svijest o našim džamijama. Daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Neka nam srca ustrepte kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da vole svoju islamsku zajednicu, ma gdje bili i živjeli. Amin!


  ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura:Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari.


Nijaz Salkić

05.10.2018.

MIMBERA - NOVI POČETAK



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
أَقِمِ الصَّلَاةَ لِدُلُوكِ الشَّمْسِ إِلَىٰ غَسَقِ اللَّيْلِ وَقُرْآنَ الْفَجْرِ 
إِنَّ قُرْآنَ الْفَجْرِ كَانَ مَشْهُودًا
وَمَن يُؤْمِن بِاللَّهِ يَهْدِ قَلْبَهُ 
وَاللَّهُ بِكُلِّ شَيْءٍ عَلِيمٌ
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu dž.š., Gospodaru svih svjetova. Donesimo salavat i selam na posljednjeg Allahovog poslanika i miljenika Muhammeda s.a.v.s., na njegove ashabe, porodicu i na sve koji živješe na dunjaluku i sa njega  sa vjerom u srcu odoše.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 25. muharrem 1440. ili 05. oktobar 2018. godine. Ovo je 4. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Od čega je staloženost', a današnja je, ,Novi početak.'
Poštovana braćo i sestre.
Allah dž.š. kaže: ,, Obavljaj propisane namaze kad Sunce s polovine neba krene, pa do noćne tmine, i molitvu u zoru jer molitvi u zoru mnogi prisustvuju.'' (El-Isra,78)
 Mjesec muharrem je prvi mjesec hidžretske godine u kome se obilježava Hidžra Poslanika, a.s., iz Mekke u Medinu. To je mjesec za novi početak, mogućnost za promjene, prilika da se ostavi ružno i loše, a usvoji dobro i lijepo. Prilika je da se postane bolji. Treba naučiti živjeti svaki dan, svaki čas, pa da svaki trenutak bude kao novi početak. Bog nam svaki dan daje živjeti. Daje nam mogućnost da se okrenemo od sumnje i ispraznog mozganja. Daje nam šansu da se izliječimo od ranjenog sjećanja i zaokupljanja samim sobom.
 Neki govore da je smrt kraj. Smrt nije kraj, već novi početak za čovjeka, početak potpunog života i vječnosti u drugom životu – ahiretu. Musliman je u svakom danu na nekom početku, glede grijeha spominje se u hadisu: ,,Svaki čovjek je griješnik, a najbolji grješnici su oni koji se kaju.” (Tirmizi, Hakim i Ibn Madže)
 Što mislimo kad govorimo o pedesetoj ili 60 i više? Je li ta famozna pedeseta ili 60., je li to početak nove faze života ili početak kraja? Odgovori na ova pitanja različiti su.  
 Ovise o osobi, o njezinu stavu prema izazovima koje donosi život, o njezinom životnom ambijentu, o ljudima s kojima je rasla i o ljudima s kojima živi… Neki pedesete doživljavaju kao istinski početak životnog razdoblja u kojemu će biti manje opterećenja, a više zanimljivosti, robovanja vlastitim malim ,,guštima”. Drugima su te iste godine početak kraj, pad u svemu, od fizičke i mentalne snage do brojanja koliko je još ostalo…
 Razvijene ekonomije već ozbiljno suočavaju s problemom obrnute piramide: životna dob se produžuje, broj starijih ljudi nadmašuje broj mladih, a posljedica je produljenje radnog vijeka i kasniji odlazak u penziju. Danas neki ljudi po odlasku u penziju razmišljalu o novom zaposlenju.
 Kada nam se u životu puno toga lošega skupi teško je ostati pribran, staložen i uspravan, i baviti se pozitivnim mislima kako to sugeriraju mnogi, jer sve oko nas upućuje nas da je život daleko od svake pozitivnosti.
 Jedan preživjeli skakač sa mosta Golden Gate, jednog od najprepoznatljivijih simbola San Francisca jednom kasnije u životu je posvjedočio: ,,Istog trenutka shvatio sam da je sve u mom životu, za što sam mislio da je nepopravljivo, zapravo potpuno popravljivo, osim činjenice da sam upravo skočio.”
 Mnogi se bave mišlju da odustanu u teškim trenucima, to je prirodna težnja kada naiđemo na neki otpor koji nas počinje slamati. Ponekad vjerujući drugima, davajući se, stradamo kao da smo bili u najljućoj borbi. Isto tako ponekad kada postavimo vrijedan cilj kao da se oko njega okupe sve zle okolnosti i zli ljudi kojima je jedini cilj da mi ne ostvarimo svoj cilj. Svaki udarac nas približava zemlji pa kako onda uprkos njima rasti?
 Sve ono loše što nam se događa tjera nas da snagu počnemo tražiti na drugom mjestu, na kojemu je nikada ne bismo tražili, u sebi, u svojoj nutrini. Sve ono za što mislimo da je poraz, sramota, isključenost, odbačenost, može biti samo lekcija da pokušamo ispočetka, da stvari posložimo na drugi način, da postavimo nove prioritete, da se okružimo drugim ljudima, da postavimo druge ciljeve, sve, samo ne reći da odustajemo od svega.
 Kada život postaje teži – postanimo jači. Na veliku prepreku – pojačajmo motivaciju.  Kada nam se ne sviđa mjesto na kojem stojimo– pomaknimo se na drugo mjesto, ali nemojmo predavati svoj život, jer je u njemu još hiljadu snova i vizija u obliku sjemena kojima je možda ova teška situacija u našem životu bila potrebna da bi se okrenuli njima i shvatili da one stvari gdje vam nije išlo možda ipak nisu za nas. Dajmo sebi šansu za novi početak, i ne pitajmo koliko će se to puta ponoviti!
Novi posao - novi početak, nemojmo ga upropastiti
 Čestitamo, konačno ste dobili posao! Čini nam se kako je najteže prošlo, zar ne? Ne baš! Nakon što smo potrošili gomilu truda i živaca, prevladali nevolje i stres kako bismo naposljetku dobili posao, bilo bi potpuno suludo sve to upropastiti.
Taj bi početak mogao odrediti našu profesionalnu budućnosti i smjestiti nas u bajno ili mučno radno okruženje.
 U prvih nekoliko nedjelja nakon dobivanja novog posla, najčešće će odrediti naše pozicioniranje. Naravno, vještine i znanja su važni, ali na početku valja biti oprezan jer šokantno je koliko lagahno možemo ostaviti loš ili pogrešan prvi dojam na nove kolege. Kako se, dakle, sačuvati u takvoj situaciji?
 Poradimo na socijalizaciji, izbjegavajmo drskost i aroganciju, izbjegnimo bojažljivost a graditmo dobre odnose sa kolegama na poslu i ispunimo njihova očekivanja. Ako napravimo pogrešku, priznajmo i popravimo je, ako se da. Nemojmo na početku izigravati spasioca i inovatora na poslu, pa da nas kolege zamrze na početku. Pitajmo svoga šefa prvi mjesec, kako nam ide posao i šta treba popraviti. Ako nas šef pohvali, recimo mu hvala, jer je i on samo čovjek i biće mu drago i to će cijeniti. U svakom slučaju saslušajmo šefa i kolege, kada nam hoće nešto kazati i uputiti nas u tajne posla, zaslužićemo poštovanje ako vide da ih cijenimo i uvijek saslušamo pažljivo.
Jesen je uvijek savršeno vrijeme za nove početke. Stoga prvi korak u naš novi jesenski život neka bude otkrivanje onoga što stvarno želimo. Uzmimo olovku (ili tipkovnicu) u ruke i počnimo pisati što bismo htjeli napraviti i popraviti u nadolazećim jesenskim mjesecima. Ovo je dobar početak za pronalaženje većih, dugotrajnijih životnih ciljeva.
 Novi počeci znače da se nešto može i treba promijeniti, ali, na žalost, često se jako bojimo napraviti čak i najmanje promjene u životu, pa radije ostavljamo sve kako je, iako nas to čini nesretnima. Promišljene su životne promjene posve drukčija stvar – one će uveliko povećati nase šanse za ostvarivanje uspješnog novog početka u životu.   
 Briga o zdravlju je jedan od najvažnijh aspekata u našem novom ,,jesenskom'' početku. Ako redovito vježbamo i zdravo se hranimo moći ćemo izbjeći sve one grozne stvari koje muče moderno društvo, kao što su stres, umor, ljenost, česte prehlade, glavobolje i slične probleme, a pomoći će nam da smanjimo šanse od oboljenja i bolesti srca, šećera ili raka.
 Neka naše velike promjene uključe i nalaženje novog posla, novih prijatelja ili selidba u novi grad ili na selo. Možda je bolje započeti s malim promjenama ove jeseni – zato nađimo novog prijatelja, novi hobi, ili jednostavno preuredimo svoju postojeću kuću ili stan. U svakom slučaju napravimo neke promjene i ove jeseni u svom životu.
 Dova
 Gospodaru naš, pruži nam Svoju milost i učini nam novi početak ispravnim! Gospodaru, otvori naša srca i olakšaj nam posao! Amin!
 Milostivi Allahu, daj nam svijest o našim džamijama. Daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Neka nam srca ustrepte kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da vole svoju islamsku zajednicu, ma gdje bili i živjeli. Amin!


ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura:Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari,Mario Žuvela,Damir Klekar-Poslovni dnevnik. 


Nijaz Salkić







VRAŽIĆANI CIJELOG SVIJETA
<< 10/2018 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031











VRAŽIĆI - CVIJET MAJEVICE

Od kada Vražići nose to čudno ime posigurno se ne može utvrditi, mada ima nekoliko kazivanja o nazivu ovoga lijepog sela, koje se prepričavaju među njegovim žiteljima. Jedna legenda govori kako su u šumi na tri brežuljka živjela tri brata, koji su se bavili stočarstvom i zemljoradnjom. Navjerovatnije da je to bilo u vrijeme pred dolazak Turaka u naše krajeve. Kada su u njihovu susjedstvu novi naseljenici počeli praviti kolibe, braća su uz komentar da vragovi kod nas savijaju svoje gnijezdo, napustili kraj. Legenda kao legenda, ali činjenica je da naše selo ima to ime i dan danas.

Što se tiče položaja, Vražići se prostiru na blagim obroncima planine Majevice. Zahvaljujući takvom položaju mjesto je bogato raznim vrstama voća, a najpoznatiji su po šljivi, breskvi, kajsiji, trešnji, jagodi i drugim bogatstvima prirode. Položaj je stvarno idealan, jer se u naselje može ući sa pet strana, dok asfaltni put veže selo sa općinama Čelić i Brčko, a makadamskim putevima sa Šatorovićima, Zovikom, G.Rahićem i Maočom. Vražići graniče sa slijedećim selima: Velino selo, Brnjik, Lukavica, Ratkovići, Šatorovići i Zovik. Vražići su tip zbijenog naselja sa kućama i krovovima koji da se skoro naslanjaju jedan na drugog. Zato je prije rata lakše bilo kupiti plac u Brčkom nego u Vražićima.
Selo je veoma staro. Pisanih tragova je malo, međutim, postoje tragovi u kamenu i grobovi starih žitelja Vražića. Na njivi zvanoj Meheljića dol pronađen je stećak o nekom Radoju Bogumilu, stećak su dešifrovali Ibrahim Pirić i Ibrahim Salkić, a govori se o čovjeku koji je poginuo na tom mjestu braneći svoj prag i obraz. Na lokalitetu kod Idrizovića šume zvanom Ljeskovac pronađeno je groblje iz doba mađarske vladavine u Bosni. Grobovi su dobro očuvani. Na njivi zvanoj Šahovina vlasnika Ibrahima Salkića postoji brijeg koji je čudno okrugao i žitelji Vražića su bili ubijeđeni da je tu zakopano blago, pa su neki u noći na Jurjevo vidjeli nekakav plamen kako gori, a vjerovali su da su tu pare zakopane. Ima još dosta lokaliteta koji su posijani raznim spomenicima i koji kazuju da je Vražićko područje bilo vrlo rano naseljeno.

Prezimena su slijedeća: Slomići, Memići, Sarajlići, Kovačevići, Livadići, Omerčevići, Zeherovići, Husanovići, Bešići, Ćosići, Salkići, Hamidovići, Arnautovići, Muminovići, Kavazovići, Zahirovići, Kehonjići, Zabarkići, Salihovići, Alići, Sivčevići, Mujkići, Ribići, Kevrići, Meheljići, Kočići, Spahalići, Ahmičići, Pezerovići, Čelikovići, Šabanovići, Hodžići, Muratovići, Šehići, Drljići, Jusufovići, Trakoševići i Hadžići.

Mahale imaju slijedeća imena: Kolobara, Kućište, Krčevine, Dom, Budakovine, Hukljevac, Potok, Grab, Sarajlići, Vino, Seljanski bunar, Kevrići, Omerčevići, Ćosići, Zaherovići, Bešići, Pelenduci, Livadići, Zabarkići, Klanac i dr.
Vražići su srednje razvijeno selo. Danas ima oko 600 kuća, koliko je otprilike imalo i poslije drugog svjetskog rata.

Pored voćarstva, koje je glavna preokupacija Vražićana, još se bave i poljoprivredom, a manje stočarstvom. Prije rata dosta domaćinstava je posjedovalo traktore i druge mašine za obradu zemlje. Danas je i voćarstvo i poljoprivreda u velikoj krizi zbog poznatih ratnih događanja u našoj zemlji.

Prije rata Vražićani su bili većinom zaposleni u zapadno-evropskim zemljama, Sloveniji i Hrvatskoj. Danas ti ljudi ili su u penziji ili se poslije rata nisu mogli vratiti na stara radna mjesta. Incijativu u traženju boljeg života, u zadnjih pet godina preuzela je omladina i školovani kadar koji svoje bolje sutra traže u Americi i Australiji, a samo rijetki zaljubljenici rodnog ognjišta ostaju kod svojih kuća. Pusta su mnoga Vražićka polja na kojima se malo čuje dječiji smijeh ili plač. No, i pored navedenih činjenica koje govore o raseljavanju naroda, Vražićani su poslije rata zabilježili i napredak, bar što se tiče novog asfalta, kanalizacije, telefonije i izgradnje ambulante, pošte i drugih objekata. Ima i nekoliko obrtnika koji zapošljavaju nešto radne snage, međutim, to je slaba utjeha za većinu ljudi koji su nezaposleni.

Po prvi put u historiji, Vražićani su dobili i svoj radio „Avaz“, koji neprekidno emituje program već nekoliko godina. Urednik i direktor radia je Ramiz Muminović, mlađi čovjek, pun elana i entuazijazma. Poslije rata je počeo izlaziti i list "Vražićak", kojeg su uređivali uglavnom entuzijasti i prosvjetni radnici zaposleni u Osnovnoj školi u selu.

Vražići su i mjesto alima - učenih ljudi. Mnogima su poznata imena Salih ef. Sivčević, intelektualca velikog kalibra, koji je studirao u Istanbulu, a tu je i Ali ef. Livadić, Mr.Abdullah Kovačević i druga poznata imena iz mlađe generacije Vražićana, koji su postigli zavidne rezultate u raznim naučnim i kulturnim disiplinama.

Naselje je bogato izvorima pitke vode. U vrijeme, otprilike prije 40.godina, svako domaćinstvo je moralo ići po vodu na obližnje izvore kao što su: Džafuša, Seljanski bunar, Bijela voda, Hajdarevac, Grabovac, Vodica, Suhodol, Grab i dr.
Vodovod ima i dugu tradiciju. Danas kada pričamo svojoj djeci o tome kako smo dolazili do vode i često puta donosili na sebi vodu, oni ne mogu da povjeruju kako smo se patili za vodu. Od svih tih voda danas je Grab jedini u Vražićima koji je sačuvao tradiciju čiste vode. Ograđen je donacijom grupe Vražićana zaposlenih u Švicarskoj, koji su svojim sredstvima obnovili i ogradili ovu lijepu vodu. Inače, kroz naselje teče jedan potok po kojem se i jedna mahala tako zove, a od rijeka pored Vražića teče Sibošnica u kojoj su se mnogi mladi naučili plivati i loviti ribu.

Od legendi navešću dvije, koje se još prepričavaju i imaju materialno utemeljenje.
Prva legenda se odnosi na mezar koji se nalazi na ulazu u Vražiće od zovičke strane i objašnjava se pričom kako je Sultan putujući sa pratnjom u kojoj je bio i muhur-sahibija (nosilac sultanovog pečata) prolazio ovim krajem.

Oni su bili napadnuti od odmetnika, a u tom napadu poginuo je i muhur-sahibija, koji je po predanju neko vrijeme u rukama nosio svoju glavu, a onda pao i na tom mjestu su mu kasnije podigli nišane. Zbilja postoje nišani pored puta, a u blizini nema mezarja.

Druga legenda pak govori o dvojima svatovima koji su isprosili jednu djevojku. Kada su prvi, koji su bili brži (po onoj narodnoj "ko prije djevojci...") i poveli curu naišli su na druge svatove koji su po istu pošli. Došlo je do sukoba u kom su mnogi svatovi izgunuli zajedno sa mladom. Postoji lokacija koja se zove „Turbe“ i podignuto turbe u koje narod donosi odjeću, vjerujući da će na taj način postići neki sevap i cilj u životu.

Od zanimljivosti treba istaći da u Vražićima uglavnom službuju domaće hodže. O starosti Vražićke džamije teško je govoriti. Međutim, mesdžid ili mejtef u naselju Potok je sigurno stariji od džamije, to pričaju najstariji stanovnici ovoga naselja. I još nešto iz starog vakta i zemana.

Priča se da su naši stari imali istančan osjećaj prema komšijama, pa makar bili i druge vjere. Tako su Vražićani znali redovito i to godišnje razmjenjivati posjete sa komšijama pravoslavcima iz susjednog sela Lukavica. Prve polovice godine pravoslavci su dolazili u Vražiće, a u drugoj polovici Vražićani su išli u Lukavicu. Kada je došao red na Vražićane, po tadašnjem redu i tabijatu, u našoj delegaciji su bili Muhtar (predsjednik mjesne zajednice), Imam i mutevellija. Naši se nisu najavili da dolaze, imali su namjeru da se domaćini u Lukavici ne izlažu trošku oko dočeka, pa su htjeli samo da posjede malo uz kahvu i eglenu. Helem, kada su stigli kod domaćina Jove na njegovu avliju i kada je Jovo vidio kakvi su mu važni gosti stigli, počeo je lomiti ruke, kukajući: "Ajme meni, kako ću vas dočekati, pa što mi ne javiste da ćete baš danas doći, ja kapi rakije u kući nemam!"
To su bila stara vremena, kada je komšija komšiji nešto značio. "Vrijeme gradi po kotaru kule, vrijeme gradi i vrijeme razgrađuje."

Iz knjige Nijaza Salkića, „ Bobak po bobak, bosanski đerdan“, objavljene 2009. godine

LJUŠTILJE,
Evo mene opet. Probudim se jutros i naumpade mi moje selo. Nije ovo sadašnje selo, puno kafića i "restorana", nego jedno selo iz mog djetinjstva, selo iz moga sna. Jer moje djetinjstvo je i bilo samo jedan kratki san, a u tom snu mi prolijeću slike, i to sve u boji, koje me do srca diraju. Ja bih da one duže ostanu, da ih polahko listam, isčitavam, slažem, sortiram i o njima razmišljam, ali one kao da hoće pobjeći, ne stignem ih čestito ni pogledati.
Zato i sjedoh, dragi moji, da uhvatim te moje slike koje mi još dolaze. Hoću da ih uokvirim i smjestim u neki prostor, u neku kutiju, hoću da ih zapišem, da mi ne pobjegnu.
Helem nejse. Sjetim se ljuštilja i svega što je vezano za žito, njivu i sijela. A to mi je, još uvijek, nekako slatko i tijesno priraslo za srce. Naši dobri seljani su sijali kukuruz, okopavali ga i brali sa oljuštinom, onom što se savija oko klipa kukuruza, što ga zagrli. Cilj je bio da se branje kukuruza što prije obavi i da se kukuruz dopremi kući. Kukuruz se prvo brao u sepete, pletene od ljeskovog cijepanog drveta. Iz sepeta bi se istresao u košiće koji su bili ugrađeni na volovska kola. Kada bi se košić napunio, a u njega bi moglo stati odprilike devet-deset sepeta kukuruza, onda bi se to vozilo kući.
Poslije bi se obrano žito(kukuruz) istresao na avliju, ako je bilo lijepo vrijeme, a ako nije, onda bi se žito istresalo u predsoblje kuće. Rod kukuruza bi se mjerio u sepetima. Tako su seljani u razgovoru pričali da im je ove godine dobro rodilo žito, imao sam deset sepeta, drugi bi imao dvanaest, treći petnaest, i tako redom.
Kada bi se žito dovuklo iz njive, zakazalo bi se sijelo koje su zvali ljuštilje, jer se te večeri ljuštilo žito, skidala se oljuština sa klipa kukuruza. Najbolje je za domaćina da je imao odraslu djecu, sina, jal' kćerku, a najbolje je da su momak ili cura. Oni bi sazvali sijelo momaka i cura u kojem bi moglo biti i odraslih parova i pojedinaca. Domaćin kuće, ili omladina iz te kuće, pobrinuli bi se za hranu uz perušanje, odnosno uz ljuštilje.
Svaki momak i cura su bili počašćeni pozivom na to sijelo, koje je bilo ustvari radno, jer se radilo do dugo u noć. Znalo se ko će biti glavni šaljivdžija, znači, znalo se ko će uveseljavati sijeldžije, znalo se ko će nositi sepete na tavan, u žitni košić ili u hambar. To su radili vrijedni i jaki momci. Znalo se isto tako ko će lijepo zapjevati od večernjih gostiju na ljuštiljama. Domaćin se pobrinuo ponekad, pa je na kraju ljuštilja zasvirala i harmonika, tambura ili frula. To je bila posebna draž ljuštilja.
Međutim, to nije bilo ništa naspram skrivenog ašikovanja na tim sijelima, zvanim ljuštilje. Sjedilo bi se oko kamare žita (kukuruza). Na jednoj strani su sjedili momci, a sa druge strane djevojke i pokoja mati prisutnih cura. Stari djedo ili nana bi bi bili zaduženi oko furune, ako je bilo hladno, da lože vatru, ili da spremaju kakve đakonije i poslastice. Obično su pečeni krompiri ili ćurta, bundeva (bijela masirača).
Koliko su te duge večeri skrile tajnih i obećavajućih pogleda momaka i cura; koliko je samo uzdaha škripa sepeta prekrila, to se nikada neće saznati. Posebno je bilo veselje i ushićenje za momka kome je djevojka ponudila da odlomi vršak kukuruza. To je bila i najava da ga je cura begenisala. Eh, što se momak ponosio i "rakolio" poslije toga.
Na tom sijelu se saznalo ko u selu s kijem ašikuje; ko će se udati, a ko oženiti. Sve novosti u tom džematu su pretresene te noći. Koliko se puta izlazilo u vedru jesensku noć; koliko je samo majki kroz pendžer pazilo kako joj se kćerka ponaša pred kućom te noći. Kada bi se stariji malo povukli u sobe da klanjaju, ili se odmore od posla, omladina bi to iskoristila za razne vragolije. Guralo se, namigivalo, premještalo za kamarom kukuruza, a završavalo bi se gađanjem klipovima kukuruza, koji su nekada znali napraviti i čvorugu na glavi.
Mi mlađi smo to samo pratili i registrovali, a nismo se smjeli plaho miješati.
Od umora i dugog sijela, često sam, u onoj toploj oljuštini, i zaspao. Kada bi se probudio, sijelo je još trajalo, samo bi se broj ljuštilja nešto smanjio. Brzo sam se hvatao za uši, jer su nam naši stari govorili da se čuvamo uholoža(uloža), jer kao, mogle bi nam se zavući u uši i onda nam "ući u mozak", »gluho bilo«, kuku nama.
Stariji su, nas djecu, tjerali da idemo kući i tamo spavamo, jer nam valja sutra u školu. Ma, ko bi nas otjerao i ko bi propustio ljuštilje? Ni za živu glavu. Rekli bismo da nam se ne spava i još bismo više usjali onim svojim okicama, da nam šta ne bi promaklo.
Šta ćete, bila su to lijepa vremena. Šteta što je sve to iza nas.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ
..............
BOSNOLJUBLJE,
Bosna, jedna država, imade na brdovitom Balkanu. Bosnu čine, pored rijeka i planina, jezera i dolina, i ljudi, njeni državljani, da li u Bosni živeći, ili po svijetu raštrkani, svi su oni bosanski narod. Bosna se treba voljeti, jer nam je država Bosna druga mati. O Bosni su spjevane pjesme, i to one pjesničke, sa književnom podlogom i one narodne i novokomponovane.
Bosnu i ne moraš voljeti, ali za njom sigurno čezneš i vehneš. I u nju, svoju Bosnu, htio-ne htio, moraš kad-tad doći, da li u autu svom, ili u sanduku mrtvačkom.
Danas je Bosna nešto drugo, nego što je bila prije 1000 godina. Drugačija je od one prije 500 godina, a posve se izmjenila poslije agresije od 1992. do 1995. godine
U Bosni žive naši roditelji, naša braća i sestre, amidže i amidžinice, dajdže i dajdžinice, tetke i bliža i dalja rodbina. U našoj Bosni žive i djeca naša, da li sa oba roditelja, sa jednim, ili bez ijednog roditelja.
U Bosni našoj žive i ljudi, koji nisu posla, pravog zaposlenja, doživjeli i vidjeli više od deset godina. U Bosni je dosta sirotinje, nevoljnika, prosjaka, beskućnika, bolesnika, jetima i starih i bespomoćnih ljudi.
U našoj domovini ima puno omladine koja bi rado završila srednju školu, upisala fakultet, ali ne može. Nejma para, nejma novca... Svi su oni dio naše Bosne. Zato, drage Bošnje i Bošnjakinje, vi koji ste rasuti po bijelom svijetu, kada primite svoje plate, ostavite mjesečno bar jednu marku, dolar, franak, funtu, euro, za našu bosansku mladost, stare i iznemogle, sirotinju našu u Bosni, a taj sakupljeni novac ponesite u Bosnu. Tamo nekog svog rođaka obradujte, obrišite neku suzu sa lica mladog insana bosanskog, kupite mu nešto, jer smo svi dužni to učiniti.
I nemojte se pravdati da je tamo gdje živite sve skupo i da i tamo ne pada novac sa neba. Može se uštedjeti od igranke, koncerata Halidovih, Dininih, Cecinih, Draganinih i inih...
Može se uštedjeti od bespotrebnih telefonskih razgovora, šminke i modiranja i izlazaka u restorane.
Bosna traži one, što je vole. Naš narod čeka na našu omladinu iz dijaspore i očekuje naše bosnoljublje.
Pomozimo Bosnu i narod u Bosni!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ
............
BABIN ZIMSKI
KAPUT I BAJRAM..
Eh, nekadašnji Bajrami su bili življi, veseliji, tanahniji, ponosniji, bogatiji, treperavi, sevdisavi, mirišljavi, slatki i zanosni u isčekivanju bajramskog jutra.
Upravo sada, dok kahvenišem sa svojom hanumom i djecom, sjetih se atmosfere i ambijenta u kojem sam odrastao, čekao i dočekivao sve svoje Bajrame. Bajram je dolazio tiho u moju mahalu i naš džemat. Prvo je započinjao ramazan, pa se nestrpljivo isčekivale teravije u našoj džamiji, pa jagma nas, mahalske djece, da zauzmemo bolje mjesto u saffu na mahfilu džamije naše.
Nisam nikad ni pomišljao da uđem u donji dio džamije, jer sam znao da je to mjesto rezervisano za starije i ozbiljne ljude.
Poslije smo čekali prvi mevlud u džamiji za 17. dan ramazana. Mevlud je učila mektebska omladina, a ja sam im bio zavidan što nisam u njihovoj grupi, da nastupim pred džematom te večeri.
Poslije Lejletul kadra znalo se da je Bajram blizu, a najviše me je radovalo to što ću dobiti poklone, pare ili kakav odjevni predmet za taj praznik.
Na bajaramsko jutro smo se svi okupali u našem hamandžiku. Prvo djeca i mlađi, a onda stariji, i to sve po redu i tabijatu. Mama nam je za Bajram oprala odjeću i lijepo složila, da se sama odjeća ispegla ispod neke haljinke ili težih predmeta. Rahmetli nana je iz sehare vadila toga jutra nekakav poseban miris koji je čuvala i sve nas namirisala. Neki od braće i sestara su tog jutra morali u školu, a neki su propustili nastavu i išli na Bajram-namaz.
Nakon klanjanja Bajram-namaza, letio sam kući i čekao da se babo vrati sa djedovog mezara, pored kojeg je malo posjedio, učeći mu Ja'sin i fatihu.
Kad bi babo ušao u kuću, svi bismo mu poljubili ruku i čestitali mu Bajram. To bismo uradili i majci i nani. A mi djeca, stisnuli bismo jedni drugima ruke uz bajramsko čestitanje. Bili smo sretni i zbog poklona.
Babo nam je uvijek davao nešto siće u novcu, mati neki keks i bombone, a nana rahatluk.
Poslije bajramskog ručka, koji je bio bogat hranom, mati nam je obično davala safun da odnesemo strini Beginici. Mi odemo, poljubimo strinu u ruku, čestitamo joj Bajram i predamo safun, hediju. Baš je strina Beginica, većini moje braće i sestara, bila baba i vezala nam pupak kada smo se rodili.
Na prvi dan Bajrama su krenule bajramske zvanice, pozivi u komšiluku, užoj i daljoj rodbini.
Na Bajram se pozivalo i staro i mlado. Jelo se i pilo sve najbolje što se imalo u kući na tim ručkovima i večerama bajramskim.
Meni, kao djetetu, je samo jedno smetalo u tim svečanim bajramskim trenucima.
Bilo me je stid babinog zimskog kaputa, koji nije bio očuvan i nov, kao u nekih naših rođaka i komšija. Znao sam ja da babo nekada zaradi para prodajom nekog sijena, žitarica ili voća i povrća, ali mi je bilo krivo što nikako neće malo bolje da se obuče, da potroši koji dinar na sebe.
Danas, dok sjedimi i kahvenišem, misli mi odlutaše do mog babe, a pred oči mi izađe njegov kaput i skromna odjeća. Suze same krenuše.
Mogao je otac kupiti i sebi kaput, ali je čuvao nama.
Grdna rano, moj babo je mogao kupiti bolju odjeću, i sebi i materi našoj rahmetli, ali nije htio da nas djecu zakine u nečemu što smo mi morali imati dok smo rasli i jedrali, bujali i išli iz razreda u razred, učeći i praveći kroz školu svoje prve korake u život.
Neka je rahmet svim našim dobrim babama, majkama, djedovima, didovima, nanama, braći, sestrama, amidžama, dajdžama, strinama i svima onima koji su nas odgajali, hranili, sjetovali, a koji ovog bajramskog jutra leže negdje, ili na nekom od naših mezarja širom dunjaluka. Upamet.
Nijaz SALKIĆ
.............


Kontakt
Saradnja
&
vrazici@
gmail.com
nijaz.salkic@
gmail.com
Haram je bilo koji
dio ovog bloga umnožavati,
fotokopirati ili na bilo
koji način reproducirati,
bez autorovog odobrenja.






odakle nas zijaretite

vražićke stranice

stranica safeta muminovica
blog dzemata vrazici
blog stranica ibrahima kevrica
Tatarija-Vrazici

poznate stranice

Dzemat Slovenj Gradec
Sarajevo-x.com
Bosnjaci.net
Bosanski jezik
Kozarački kuhar
Medzlis islamske zajednice Foca
Vražićani
Neretva
Abdullahova Avlija
Portal Bosanski Novi-Urije
Vrazicke Novine-Vrazici News

SJEĆANJE NA NAŠE PONOSITE BOŠNJAKE

Abdulah Kovačević
Vražićanin

Godine gladi u Titinoj Jugoslaviji su se poklopile sa agresivnim uvođenjem marksizma u šaroliko društvo novokomponovane nam države na brdovitom Balkanu.

Da vjera i nevjera ne mogu zajedno, pokazalo se kasnije, kada su vjeru počeli izgoniti iz sela i gradova "napredne" nam države.
Takva politika Tite i njegove klike je doprinijela otvaranju skrivenih konc-logora za njihove neistomišljenike po čitavoj vještačkoj tvorevini koja se zvala Jugoslavija.
Naravno, najdeblji kraj su izvukli muslimani i njihova inteligencija koja je mučki zatvarana i ubijana širom Bosne iHercegovine, od Tuzle, Zenice, Banja Luke, Sarajeva, Sremske Mitrovice, Lepoglave i drugih konc-logora Titine Jugoslavije.

Otimani su vakufi, zatvarani mektebi za vjeronauku, djeca se nisu smjela sunetiti itd. U to vrijeme, tačnije 1954. godine, u jednom selu na obroncima Majevice u kući Vražićkog težaka Avde Kovačevića rodio se sin Abdullah.
Ništa neobično, jer se te godine rodilo puno više muške nego ženske djece u tom
selu.

Otac Avdo je bio napredan čovjek, ali bez škole, jer Vražići su imali samo četverorazrednu školu, a njegovi roditelji ga nisu mogli slati do Čelića koji je bio udaljen 9 kilometara, jer se moralo raditi na zemlji i čuvati goveda.
Helem, da nastavimo kazivanje o malom Abdulahu koji je rastao u toplom okruženju svojih roditelja uz koje je bio i noć i dan, a pitoma okolina Vražićkog podneblja učinila je svoje, tako da je Abdullah izrastao u pametnog dječaka, koji je sa samim peticama završio osnovnu školu.

Po svojoj želji i nagovoru roditelja i rodbine nastavi školovanje u srednjoškolskom centru u Brčkom, gdje završi zanat za RTV mehaničara. Međutim, to našega Abdullaha nije puno oduševilo nego kreće na samostalno zarađivanje svagdanjeg kruha i ruha po tadašnjoj Jugi, kopajući kanale i radeći svakojake druge poslove samo da bi zaradio dovoljno novaca za studije na Ekonomskom fakultetu u Subotici, kojeg završava u redovnom roku.

Njegovo put se nastavlja u Ugljeviku gdje se zapošljava na Termoelektrani, a stan nalazi u Bijeljini na Trgu JNA blizu tadašnje općine. Abdullah nije ni tada bio zadovoljan svojim obrazovanjem, pa vanredno se upisuje na Ljubljanski univerzitet gdje za nepune četiri godine dobija titulu magistra ekonomskih nauka.
Bio je najobrazovaniji čovjek na termoelektrani, a povrh svega Bošnjo i musliman. Abdullah se polahko uspinje u vrh rukovodećih struktura elektrane, ali pošto je musliman nikako da ispliva na čelo.

U njegovom, do tog vremena, sredjenom životu počinje se uvlačiti crv sumnje u sistem čiji je i on bio jedan dio. U njemu tada otkriva niz nejasnoća i nedorečenosti. Kako je većina vladajuće strukture bila iz reda najpovlašćenije nacije u Titinoj brastvojedinstvujućoj državi, iz reda Srba, normalno je bilo da su najčešće veze uspostavljane sa "velikim bratom" Sovjetskim Savezom u koji su preko ekskurzija često odlazili kadrovi iz mnogih naših velikih firmi.

Abdullah odlazi u Moskvu, gdje upoznaje prijateljicu sa kojom se mislio i oženiti. Njihova veza traje nekoliko godina. Međutim, kasniji događaji su ga ohladili do te mjere da je bio jedini intelektualac iz elektrane koji je istupio iz partije (SK).
Bilo je to vrijeme kada je Abdullah spremao doktorat na Beogradskom univerzitetu, a bio je već objavio dosta radova na tu temu u naučnim časopisima širom Amerike i Evrope. Tik pred odbranom disertacije ušao je u prepirku sa nekolicinom profesora Beogradskog univerziteta po pitanju muslimanske nacije i bosanske državnosti.

Otvoreno mu je rečeno da svoju doktorsku disertaciju neće odbraniti u Beogradu, a kako mi je sam pričao poslije toga, niti na jednom univerzitetu koji kontrolišu Srbi.
Abdullah je uvidio mnoge stvari tih kasnih osamdesetih godina koje nisu mogli uvidjeti mnogi muslimani Bošnjaci. Osjećao je on, da se obruč oko muslimana u Bijeljini steže pa je 1990.godine počeo pisati knjigu o četničkim trojkama i buđenju četništva u BiH. Abdullah mi je pričao o svojim polemikama sa "kolegama"iz termoelektrane i to da su mu prijetili da mu mogu lahko začepiti usta, ako ne prekine sa otkrivanjem četničkih planova. Abdullah se tih godina potpuno okrenuo vjeri, čak je počeo u slobodnom vremenu dolaziti u džamiju.


Sjećam se 1991. god. kada je uzeo riječ, koju mu je omogućio mjesni imam, poslije džume namaza gdje je upozorio prisutne džematlije da muslimanima predstoji veliko iskušenje u nadolazećem vremenu, a da će na prvom mjestu četnici udariti na školovane ljude i našu inteligenciju. Nije prošlo ni tri mjeseca iza tih vizionarskih riječi našega Abdullaha, kad on uzima neplaćenih pet dana i povlači se iz Bijeljine u svoje Vražiće, a njegov babo će kasnije pričati da su ga tada uhodili po Bijeljini i vrebali priliku da ga ubiju.
Vidio sam ga tih dana samo jednom kada smo išli na otvorenje džamije u Koraj, bio je sjetan i zamišljen, ni nalik na onog razdraganog i nasmijanog Abdullaha koji se volio puno šaliti.

Nije prošlo ni dva dana od onih pet koje je uzeo kao neplaćene, a provodio ih je po pričanju svojih roditelja, na imanju blizu rijeke Šibošnice gdje je imao nasad oraha uz kojeg je provodio slobodno vrijeme, četnici (tadašnja JNA koji su bili od 1990. u šumi na nekim vježbama) organizuju posebnu vojnu vježbu, gdje tajnom akcijom kidnapuju Abdullaha, kojemu se gubi svaki trag.

Dva mjeseca trajala je akcija traženja predvođena policijskim inspektorima iz Tuzle, ali "traga nije bilo". Poslije demonstracija pred općinskom zgradom u Loparama predsjednik SDS Kerović (kasniji četnički vojvoda) okupljenom narodu ispred općine poručuje: "Ništa ne brinite, Abdullaha ćete dobiti živa ili mrtva!“ Dah je zastao svima nama okupljenim pred općinom, znao sam da će ga ubiti. Nešto manje od dvije sedmice iza toga Abdullaha su našli lovci (kao bajagi slučajno), u nepristupačnim padinama Vlastaka na Majevici. Bio je izbačen mrtav iz helikoptera koji je toga dana kružio iznad Vražića.


Kako je naš ponos i najinteligentniji Vražićanin novog doba umro ostaje nepoznanica. Mi koji smo ga mrtvog gledali nismo ga mogli skoro prepoznati. Oči su mu bile skoro ispijene i izgubljene duboko u očnoj duplji, a na vrh glave velika rupa, po tijelu usječeni krstovi, na nogama pečena koža, kao da je bio na ražnju i kao da su ga pekli.


Rahmetli Abdullah je zasigurno umro u najvećim mukama i bio je prva žrtva četničkog orgijanja koje će uskoro zahvatiti cijelu Bosnu i Hercegovinu, a ona, BiH, je trebala da nestane u moru velikopsrpske i crnogorske hegemonističke politike na Balkanu. Abdullah je predvidio i opisao svoju smrt u jednoj od dvije zbirke pjesama koje je objavio u svom plodnom i hajirli životu koji je podario svojoj Bosni i vjeri islamu. Ostali su da za njim tuguju njegovi roditelji i njegovi Vražićani i svi istinski Bošnjaci i muslimani. Njegova majka svako jutro poslije sabah-namaza pogleda kroz prozor prema mezarju koje je na brdu iznad kuće gdje leži njezin sin Abdullah, majka uzdahne i pusti suze učeći tihim šapatom Fatihu svome sinu.

Za kraj i sjećanje na ovog velikog čovjeka i patriotu donosim njegovu pjesmu u kojoj je predvidio svoj kraj. Knjiga je izašla iz štamparije godinu dana pred njegovu smrt.

UMRIJEĆU U
SLAVU ALLAHA

Umrijeti majko hoću,
da ne bude Bosna RAM,
što ostalo od života,
bilo bi me živjet sram.

Umrijet majko hoću,
imana mi,dina,
Za slobodnu Bosnu
Rodila si sina.

Umrijeti majko hoću,
Prije Ramazana,
Neka babo post zaposti
Bošnjak-muslimana.

Umrijeti majko hoću,
S molitvom ezana,
Da minaret svjetlo krasi,
Cijelog Ramazana.

Umrijeti majko hoću,
u pjesničkom duhu,
umjesto zagrljaja šalji mi Fatihu.

Umrijeti majko hoću,
bez bojazni,straha,
podanik ću biti samo,
u slavu Allaha.

Rahmetullahi alejhi
rahmeten vasiaten!

Iz knjige Nijaza Salkića,
„Bobak po bobak, bosanski đerdan,
objavljene 2009. godine.

KNJIGA GOSTIJU

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
1324088

Powered by Blogger.ba